Kada se govori o inkluziji odnosno o uključivanju dece u obrazovni sistem obično se najpre misli na decu iz socijalno ugroženih grupa, a retko kada na darovite i talentovane učenike. Ovo se događa prevashodno zato jer je ova grupa učenika već uključena u obrazovanje, pa se postavlja pitanje zašto uopšte govoriti o inkluziji darovite dece. Tačno je da su deca koja su talentovana uključena u proces obrazovanja, ali se negde previđa važno pitanje – kako teče njihovo školovanje ? Vrlo često su njihovi potencijali i sposobnosti takvi da nadilaze predviđene obrazovne okvire i zahtevaju jedan specifičan pristup kako u okviru obrazovnog sistema, tako i društva u celini.
Darovitost je visoko razvijena sposobnost, bilo opšta, bilo neka specifična npr. matematička, muzička, lingvistička koja omogućava natprosečna postignuća u određenom, konkretnom području.
Talenat je darovitost u jednom užem području /matematički talenat, muzički talenat…/
Ko sve može prepoznati darovite dete? Darovitost i talenat se najčešće otkrivaju još u ranom uzrastu, a najpre ga može otkriti porodica i vaspitači, dok ga u kasnijem dobu primećuju i učitelji, nastavnici, psiholozi i pedagozi, drugari iz odeljenja i šira socijalna sredina.
Znaci darovitosti mo
gu biti brojni i odnose se pre svega na: ubrzani rani razvoj deteta, ostvarenje izuzetnih postignuća u jednoj ili više oblasti, izuzetan nivo znanja i veština, vrlo razvijena sposobnost učenja ( brzina sticanja znanja, dubina razumevanja, kapacitet pamćenja), pojačan stepen motivacije i kreativnosti, socijalno prilagođeno ponašanje i posedovanje socijalnih veština, emotivna stabilnost i drugo.
Iako se darovitost i talenat po pravilu lako prepoznaju, nisu retki ni oni slučajevi gde darovita deca ostaju neprepoznata od strane sredine, pa i od strane obrazovnog sistema. Postoje mnogi činioci koji mogu uticati na to da darovitost i talenat nekih učenika ostane nezapažen. Tako, neki učitelji i nastavnici za talentovane smatraju samo one učenike koji redovno rešavaju školske i domaće zadatke i rade ono što se od njih očekuje propisanim planom i programom. S druge strane, učenici koji se izdvajaju nekim „neobičnim idejama“ ostaju neprimećeni.
Slabo su zapaženi i oni daroviti učenici koji dolaze iz socijalno nerazvijenih sredina, koji tek uče jezik ili učenici koji imaju neki vid invaliditeta. Dešava se da se kod ovih učenika pažnja pre svega poklanja teškoćama sa kojima se susreću, dok njihov talenat ostaje u zapećku.
U prilog svemu ovome ide podatak da prema nekim istraživanjima učitelji prepoznaju darovitu decu sa samo 5% tačnosti. Često sami učenici imaju bolju sliku o tome ko su daroviti učenici u njihovom razredu.
Poteškoće darovitih i talentovanih učenika u nastavnom procesu mogu poticati i od same učenikove ličnosti. Dešava se da darovit i talentovan učenik završava zadatke brzo, ali površno. Takođe, može da pruža otpor i da ima manjak motivacije i podbacuje prilikom rada na zadacima koji ga manje interesuju ili smatra da su suviše laki. Dešava se i da preuzima previše obaveza, zatrpa se poslom i ne dovrši sve što radi do kraja. Ne retko se desi da bude perfekcionista i da očekuje i od drugih da budu takvi, a može da bude i suviše samokritičan ili kritičan prema drugima. Može da pokazuje i otpor prema nastavi i da ima buntovničko ponašanje. Dešava se da ne funkcioniše dobro u grupnom radu, voli da “šefuje”, i slično.
Kako bi se eventualne, gore navedene, poteškoće darovitih i talentovanih učenika u obrazovnom sistemu predupredile i kako bi se omogućio puni razvoj njihovih talenata i sposobnost predlažu se neka od ovih obrazovnih rešenja:
- Učenje u posebnom, specijalnom okruženju – izdvojena odeljenja ili škole
- Ubrzano školovanje, bez posebnog i proširenog programa
- Učenje po posebnom, prilagođenom programu, koji treba da obezbedi dodatna i saznajno provokativnija obrazovna iskustva
Takođe, postoje i principi koje bi trebalo koristiti u nastavnom procesu u radu sa darovitom i talentovanom decom, a oni su:
- Stvarati što više mogućnosti za zadovoljenja motiva intelektualne radoznalosti.
- Pokazati učenicima da njihove “neobične” ideje imaju svoju vrednost, te se prema njima odnositi sa poštovanjem.
- Obezbediti rad po IOP-u sa obogaćenim i proširenim programom
- Koristiti naprednije udžbenike ili materijala preko interneta
- Obezbediti složenije zadatke i one koji omogućavaju različite pristupe i različita rešenja
- Obezbediti samostalan istraživački rad ili rad sa mentorom
- Obezbediti složenije zadatke i one koji omogućavaju različite pristupe i različita rešenja
- Razvijati sposobnosti logičkog i stvaralačkog mišljenja
- Obezbediti nastavu koja sadrži analizu i sintezu u učenju nastavnih sadržaja, a ne samo memorisanje činjenica
- Koristiti audio-vizuelne i druge stimulativne materijale u nastavi
Motivisanje talentovanih i nadarenih učenika je od izuzetnog značaja za njihov napredak u toku školovanja. Vrlo je važno kod njih podsticati unutrašnju motivaciju putem zanimljivog, intelektualno provokativnog nastavnog sadržaja, aktivnim uključivanju u prezentaciju škole, putem vršnjačke edukacije tj. postaviti ih u ulogu predavača i onih koji edukuju druge učenike, davanje mogućnosti vođenje samog časa i druge, slične metode. Takođe, važna je i spoljašnja motivacija koja se ogleda u: dobijanju određenih povlastica, pohvala, nagrada, zahvalnica, ocena, javnom pohvaljivanju pred odeljenjem, putem knjige obaveštenja, sajta škole i sl.
Pored navedenih obrazovnih rešenja, principa u radu i rada na motivaciji, značajne su i osobine samog nastavnika u radu sa darovitom decom. Poželjno je da nastavnik bude topla osoba, spremna na bliskost i saradnju sa učenicima, da poseduje entuzijazam, samopouzdanje i dobar smisao za humor, da ima originalne ideje, sposobnost motivacije i da neguje fleksibilnost u radu.
Darovito i talentovano dete je „dar“ koji treba poštovati, negovati i razvijati, a zadatak obrazovnog sistema i društva u celini je da upravo ovo i ispuni.
Izvori:
- Golubović, Stanislav (2000.): Obrazovanje darovitih učenika – juče, danas, sutra
- Yahnke Walker, Sally (2007): Darovita deca – Vodič za roditelje
- Winner, Ellen (2005): Darovita deca
- Čudina-Obradović, Mira (1990): Nadarenost: razumevanje, prepoznavanje, razvijanje,
- Koren, Ivan (1989): Kako prepoznati i identifikovati nadarenog učenik
PsihoSkop 