Značaj emocionalnog razvoja kod dece

Za razliku od fizičkog i kognitivnog razvoja, emocionalni razvoj dece je uvek pomalo zapostavljen, iako se par godina unazad dosta piše i govori o njemu od strane stručnjaka. To ne čudi, jer se roditelji i vaspitači češće fokusiraju na motorne i saznajne aspekte razvoja, dok emocijama pridajemo manji značaj. Ipak, emocije i razvoj emocionalne inteligencije su od suštinske važnosti za pravilan psihološki, socijalni, kao i celokupan razvoj ličnosti deteta.

Treba znati da je čovek, pored toga što je biološko i društveno biće, takođe i emocionalno biće i da njegov emocionalni razvoj kreće još u prenatalnom periodu i traje čitavog života.

Počela je nova školska godina i donela nove izazove

Početak nove školske godine je tu, a sa njim dolaze nove obaveze i odgovornosti, kako za đake, tako i za nastavnike i roditelje.

Ono što će ovu godinu svakako izdvojiti od svi predhodnih jeste što će se nastava prilagođavati novim merama i propisima zbog pandemije korona virusa.

Ipak, to ne treba da spreči da početak novog cikusa učenja započne u jednoj vedroj i optimstičnoj atmosferi, koja će pomoći učenicima da sa dobrom energijom krenu u osvajanje novih znanja i veština.

Ali nikako ne smemo smetnuti s uma ni ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo. Mesta za paniku i strah nema, ali za poštovanje propisanih mera, opreznost i odgovornost svakako ima.

Zato je važno znati sledeće:

Koje su karakteristike razvoja visoko senzitivne dece ?

Primetili ste da vaše dete ne voli nagle promene, izbegava bučna mesta, ne prijaju mu gužve. Kada je muzika jaka pokriva uši ručicama, smeta mu jako svetlo, često se žali da ga pecka vuneni džemper ili mu smetaju etikete na odeći. Nije baš naročito oduševljeno kada treba ići na rođendane i proslave. Više mu prija samoća, tišina i boravak u prirodi. Radije se igra samo nego sa vršnjacima. Kada ga kritikujete ili grdite reguje burno – plačem, besom.  Ponekada vam postavlja neobična i za njegov uzrast preozbijna pitanja, tipa  – šta je smisao života ? Primetili ste da odlično zapaža detalje, uvek primeti kada recimo kupite novi komad odeće. I vro je ematično i saosećajno, lako primeti i uživi se u emocije drugih ljudi ili dece.

Često od rođaka, priljatelja, vaspitača, učitelja čujete da opusuju vaše dete kao pametno, mudro, dobro, poslušno, radoznalo, kreativno, ali i kao tiho, povučeno, nesigurno, plašljivo, zahtevno, razmaženo.

Da li ste u svim ovim rečenicama, ili u većini njih prepoznali ponašanje svog deteta ? Ako jeste, onda ste vi roditelj visoko senzitivnog deteta. I nemate razloga za brigu, naprotiv. Ako rastu i vaspitavaju se u skladu sa svojom nežnom prirodom, ova deca su pravi dar za svoje roditelje, ali i društvo u celini.

Ali ko su ustvari visoko senzitivna deca ? Po čemu se to razlikuju od druge dece i koje su specifičnosti u njihovom razvoju ?

Stigao je zimski raspust, i šta sad ?

Stigao je zimski raspust, i šta sad ? – pitaju se mnogi školarci, ali i njihovi roditelji. Mnogim je teško da se organizuju u hladnim, zimskim danima pa se gotovo u startu predpostavlja da će deca i tinejdžeri ove dane odmora provesti dosađujući se kod kuće, provodeći sate i sate uz računar i televiziju. Ali ne mora, a i u krajnjem slučaju ne treba da bude tako.

Iako je zimski raspust drugačiji u odnosu na onaj „pravi“ letnji raspust, jer kraće traje i odvija se u drugačijim vremenskim uslovima, dakle zimi , i on može biti podjednako sadržajan i zanimljiv ako se dobro osmisli i organizuje.

Koncentracija kod dece i kako je poboljšati

Dogodilo vam se da vašem detetu nešto objašnjavate ili mu čitate neku priču ali već posle nekoliko minuta njegova koncentracija slabi i ono vas uopšte ne sluša. Želeli biste da  povećate koncetraciju kod svog deteta, ali ne znate kako ?

Postoji mnogo različitih tehnika i vežbi koje vam u tome mogu pomoći, a koje mogu biti veoma zanimljive i kreativne kako za decu tako i za odrasle. Ove zanimljive vežbice možete iskoristiti i kao vid igre sa mališanom. Dete će se zabaviti, a pri tom će vežbati koncetraciju. All da bismo pomogli deci da se bolje koncentrišu prvo bi trebalo da objasnimo razliku između koncentracije i pažnje kod dece.

Šta je važnije talenat ili rad ?

Pitanje iz naslov ovog posta podseća na ono čuveno „Šta je starije – kokoška ili jaje ?“

Kada pročitate ovakvo pitanje čini vam se da je odgovor tu, znate ga, a onda vam iznenada pobegne i vi ostajete u dilemi. Dakle, na koju stranu poći ? Čime se rukovoditi ? Pa činjenicama, naravno. Ali problem je u tome što su u ovoj situaciji činjenice prisutne i na jednoj i na drugoj strani. I šta onda reći, talenat ili rad – šta je to presudno za uspeh ? Oboje – reći će mnogi. I biće u pravu. Ali šta je važnije, na čiju stranu tas preteže ? I opet, dilema.

Daroviti učenici u obrazovanju – prednosti i prepreke

Kada se govori o inkluziji odnosno o uključivanju dece u obrazovni sistem obično se najpre misli na decu iz socijalno ugroženih grupa, a retko kada na darovite i talentovane učenike. Ovo se događa prevashodno zato jer je ova grupa učenika već uključena u obrazovanje, pa se postavlja pitanje zašto uopšte govoriti o inkluziji darovite dece. Tačno je da su deca koja su talentovana uključena u proces obrazovanja, ali se negde previđa važno pitanje – kako teče njihovo školovanje ? Vrlo često su njihovi potencijali i sposobnosti takvi da nadilaze predviđene obrazovne okvire i zahtevaju jedan specifičan pristup kako u okviru obrazovnog sistema, tako i društva u celini.

Deca sa smetnjama u telesnom razvoju u inkluzivnom obrazovanju – šta treba znati ?

Deca sa smetnjama u telesnom razvoju su kao i sva ostala deca – vole da maštaju, da se igraju, druže sa vršnjacima… Imaju i iste potrebe kao druga deca –  žele da napreduju, da uče i razvijaju svoje potencijale… Jedino što ih razlikuje od drugih je to što ove potrebe ostvaruju na malo drugačiji način i ponekad im je potrebna pomoć i podrška drugih da bi uradili nešto što njihovi vršnjaci mogu sami.

Ali, u radu sa ovom decom mogu da se jave i neka pitanja poput: Šta predstavljaju zapravo smetnje u telesnom razvoju i kako nastaju?; Kakvi su intelektualni potencijali ove dece ?; Na koji način treba organizovati nastavu i odnos sa ovim učenicima ?

Koje izazove sa sobom nosi polazak u srednju školu/na fakultet ?

U toku školovanja postoji par važnih perioda koji su vrlo značajni i mogu da utiču na dalji tok školovanja i razvoj celokupne ličnosti svakog učenika. U toku osnovne škole ti periodi su polazak u prvi i peti razred, i o ovim temama je bilo reči u dva prethodna teksta na blogu.

Međutim, nakon osnovne škole postoje još dva važna tranziciona perioda za svakog učenika, a to su polazak u prvi razred srednje škole i upis na višu školu odnosno fakultet.

Polazak učenika u peti razred – šta treba znati ?

Počela je nova školska godina, i sasvim očekivano najviše se u ovom periodu pisalo i pričalo o đacima privacima. Ovako nešto je i razumljivo, jer polazak u prvi razred je jedna od najvećih prekretnica u životu svakog deteta. Međutim, u toku školovanja postoji još nekoliko perioda koji su vrlo značajni za dalji tok školovanja i razvoj celokupne ličnosti svakog učenika. Jedan od tih važnih tranzitnih periodi u osnovnoj školi je, pored polaska u prvi razred, i polazak učenika u peti razred.